Da li se od banana goji? Jedni ih jedu na dijeti, a drugi ih baš tada izbegavaju

Kada ste na dijeti i dozvoljeno vam je voće po izboru za užinu ili doručak, vrlo je verovatno da ćete odabrati bananu. Ne kraju krajeva, u pitanju je jedna o najzasitnijih voćki, a njen sastav obiluje hranljivim materijama, zar ne?

Mnogi, međutim, brinu da voće s tako visokim udelom šećera kao što su banane može da dovede do gojenja.

Hoće li nam banane pomoći da smršamo ili su bolji izbor za one koji pokušavaju da dodaju koji kilogram?

Nutritivna vrednost banana

Banane sadrže obilje nutrijenata i pružaju mnoge zdravstvene prednosti zahvaljujući korisnim biljnim vlaknima, ugljenim hidratima i nekim esencijalnim vitaminima i mineralima.

Na primer, jedna banana srednje veličine sadrži:

• 105 kalorija
• 3,07 g vlakana
• 9% preporučenog dnevno unosa kalijuma
• 25% preporučenog dnevno unosa vitamina B6
• 8% preporučenog dnevno unosa magnezijuma
• 10% preporučenog dnevno unosa bakra
• 14% preporučenog dnevno unosa mangana

Oko 90 procenata kalorija potiče iz ugljenih hidrata, koje u zrelim bananama većinom čine šećeri: saharoza, glukoza i fruktoza, piše Healthline.

U ovom voću ima malo masti i proteina, a tu je i niz korisnih biljnih jedinjenjea i antioksidanasa, uključujući dopamin i katehin.

Da li su banane dobar izbor na dijeti?

Banane imaju mnogo vlakana, a malo kalorija

Banane nemaju mnogo kalorija, ali su bogate vlaknima, koja su važna za održavanje redovne stolice i digestivno zdravlje, a unos većih količina biljnih vlakana je povezan s nižim rizikom od srčanih bolesti, divertikuloze i nekih vrsta raka, kao i s mršavljenjem.

Studija objavljena 2009. u medicinskom magazinu The Journal of Nutrition pratila je ishranu 252 žene tokom 20 meseci, nakon čega je utvrđeno da je za svaki dodatni gram vlakana koji su učesnice istraživanja jele dnevno njihova težina opadala za 250 g.

Naučnici veruju da je razlog to što smo od vlakana duže siti, što pomaže dugoročno sniženom unosu kalorija.

Sastav i dejstvo na telo zavise od zrelosti banane

Konkretna vrsta ugljenih hidrata uz bananama zavisi od toga koliko su one zrele: nezrele su pune skroba i otpornog skroba, dok zrele sadrže uglavnom prirodne šećere.

Otporni skrob predstavlja rezistentnu vrstu skroba, što znači da on funkcioniše slično rastvorljivim, fermentabilnim vlaknima. On se ne vari u tankom crevu, već se transformiše u "gorivo" za dobre bakterije.

Kineski istraživači iz šangajske Medicinske škole Univerziteta Jiao Tong sproveli su studiju kojom su pokušali da utvrde efekat konzumiranja otpornog skroba na gubitak kilograma. Njihovo istraživanje pokazalo je da konzumiranje 40 grama otpornog skroba svakog dana tokom osam nedelja može da se poveže s gubitkom tri kilograma.

– Pokazali smo da otporni skrob može da olakša mršavljenje – rekao je profesor Veiping Jia.

Dakle, ako pokušavate da smršate jedući banane, birajte zelenije, koje imaju više otpornog skroba, a ako vam ne bi smetalo da dodate koji kilogram – jedite žute.

Zrelost utiče i na glikemijski indeks

Glikemijski indeks (GI) mera je koja označava brzinu i intenzitet rasta nivoa glukoze u krvi nakon uzimanja određene hrane, a zasniva se na shvatanju da nisu svi ugljeni hidrati jednaki. Što je glikemijski indeks niži, to je neka namirnica poželjnija u ishrani dijebetičara i za mršavljenje. Niskim se smatra GI niži od 55, a srednjim 56-69, a viskomo 70 i više od toga.

Kada je reč o bananama, njihov glikemijski indeks iznosi od 42 do 62, u zavisnosti od zrelosti konkretne voćke. Nezrele, zelenije banane imaju niži GI, a žute, zrele visok jer se sadržaj šećera povećava tokom sazrevanja voća, što dalje utiče na nivo glukoze u krvi.

Bonus video:

(Espreso/Glossy/Tamara Sorak Ranković/prenela:B.S.)